18. Oktobar 2011.

Principi projektovanja enterijera

Izvor : gradjevinarstvo.rs | Autor/Foto : Build magazin

 

Projektovanje enterijera je delom znanje i veština koja se stiče dugogodišnjim radom i iskustvom, a delom umetnost uređenja prostora. Svi žele da svoj životni prostor učine savršenim, ličnim, specifičnim, originalnim, naravno, obavezno funkcionalnim.

Vaš dom ili poslovni prostor treba i može vrlo lako da postane poseban kutak gde ćete se osećati prijatno, slobodno i on treba da isprati i da odgovara svim vašim potrebama.

Projektom enterijera mogu biti obuhvaćeni celi objekti, ili mogu biti obrađene samo određene prostorije ili delovi prostora, komadi enterijerske opreme i nameštaja koje želite da naglasite, popravite, osvežite ili funkcionalno doradite.

Filozofija – Kvalitetan dizajn enterijera odslikava „potcenjenu izvrsnost“ i obezbeđuje da objekti budu atraktivni, ekološki bezbedni, funkcionalni i održivi. Arhitekte i dekorateri moraju težiti razumnim, ekonomičnim, funkcionalnim i estetskim projektnim rešenjima. Dobro projektovani prostori zadovoljavaju potrebe korisnika, doprinose osećaju ponosa i promovišu produktivnost na radnom mestu.

Funkcionalnost – Projektovanje funkcionalnih enterijera obezbeđuje da svaki aspekt unutrašnjeg okruženja funkcioniše efikasno za njegove korisnike. Dobar radni odnos između korisnika i projektanata pomoći će u postizanju ovog cilja. Svaki tip objekta predstavlja jedinstven izazov i funkcionalni zahtevi se razlikuju, što će na kraju uticati na odabir završnih materijala i obrada. Važno je da projektanti ispitaju sve aspekte prostornih zahteva sa korisnicima i investitorima.

Isplativost – Projektanti moraju imati na umu činjenicu da je za svako projektno rešenje bitna isplativost, a da se pritom ne gubi estetska vrednost, karakteristike samih materijala i obrada. Pri odabiru materijala mora se voditi računa o njegovom životnom veku. Jeftina, kratkoročna rešenja ne doprinose uvek isplativosti projekta.

Održivost i privlačnost materijala – Pri odabiru materijala, projektanti moraju voditi računa o performansama, dugovečnosti i privlačnosti materijala, kao i o početnim troškovima. Kako privlačnost (izgled) završnih materijala propada vremenom, korisnici žele da ih zamene. S tim na umu, materijali koji su dugovečniji i čija završna obrada sporije propada, jesu bolji izbor iako su, možda, početni troškovi veći.

Izdržljivost – Projekti i materijali polažu „test vremena“. Mora se voditi računa o izdržljivosti materijala, uzimajući u obzir ograničenost budžeta. Odabir kvalitetnog materijala i proizvoda mora biti usklađen sa funkcijom i načinom korišćenja svakog prostora.

Održavanje materijala – Korišćenje materijala koji se lako održavaju je preporučljivo. Iako određeni materijali mogu pružiti odličnu izdržljivost, projektanti moraju dobro razmisliti o privlačnosti i izgledu materijala. Vrlo je bitno da arhitekte i dekorateri budu upoznati sa materijalima i završnim obradama koji su izdržljivi i lako se održavaju.

Dizajn – Objekti se moraju prilagoditi ljudskoj upotrebi što je više moguće. Sada, više nego ikada, radna i životna okruženja su pod kontrolom onih koji ih projektuju i grade. Dobro projektovani enterijer može doprineti većoj produktivnosti na radnom mestu; povećati osećaj prijatnosti i opuštenosti u, recimo, bolnicama ili sportskim centrima.

Kreativnost – Ograničenost budžeta stavlja veliki značaj na kreativnost dizajna enterijera. Pravilno planiranje, kao i istraživanje inovativnih enterijerskih rešenja, pomoći će projektanima u izradi kvalitetnih projekata unutar ograničenog budžeta.

Fleksibilnost – Fleksibilno projektno rešenje je ključno u postizanju dinamičkih zahteva. Iako je osnovna funkcija svakog objekta prioritetna, projektanti moraju da imaju na umu koje funkcije unutar objekta mogu da evoluiraju, i koji objekti mogu zahtevati buduće modifikacije. Ubrzani razvoj tehnologije često zahteva unapređivanje opreme unutar nekog prostora.

Bezvremenost – Elementi čistog dizajna, uključujući strukturalne impresije, pogodnost materijala, vizuelne i taktilne elemente u harmoniji, i klasične završne obrade, uvek će biti osnova dobrog dizajna. Projektanti treba da izbegavaju korišćenje završnih obrada koje su u modi i nedokazane u pogledu kvaliteta i dizajna. Unutrašnji prostori treba da budu kreativni, ali ne i ekstremni i treba da budu sposobni da se nadograde bez velike promene korišćenih materijala i funkcije.

 

Osnovni principi projektovanja enterijera

Kada znate osnovne principe dizajniranja enterijera, možete lako pretvoriti bilo koji prostor u prostor po vašem ukusu. Znate kakav je osećaj kada uđete u dobro osmišljen prostor. Možete osetiti kako sve izgleda kohezivno i dobro osmišljeno. Osećaj je, jednostavno, dobar. Možete postići taj efekat u vašem domu sa malo znanja o osnovama dizajna enterijera. Još ako uparite to znanje sa praksom i eksperimentisanjem, bićete na putu da stvorite prelep prostor. Predstavljamo vam pet osnovnih principa dizajniranja enterijera.   

Ravnoteža
U dizajniranju, ravnoteža stvara osećaj uređenosti. On je bitan zbog izjednačavanja ili procenjivanja vizuelne težine objekata. Ravnoteža se stvara ne samo preko oblika, nego i putem boja, obrade i teksture. Tamnije nijanse, jako intenzivne boje i tople nijanse imaju mnogo veću težinu nego svetlije i hladnije nijanse i neintenzivne boje. Neobični ili teški oblici i načini oblikovanja, takođe, doprinose osećaju težine objektu jer privlače više pažnje. Transparentne forme se čine lakšim od čvrstih formi. Postoji tri različite vrste ravnoteže:

Simetrična ili formalna: Tradicionalni ili formalni prostori zahtevaju simetričnu ravnotežu tamo gde je prostor podjednako podeljen na dve strane koje odslikavaju jedna drugu. Na primer, za dve stolice postavljene na suprotnim stranama stočića može se reći da su simetrično balansirane. Ovaj vid balansa je lako postići postavljanjem elemenata jedan nasuprot drugom. Ako niste pažljivi, ovaj vid ravnoteže može postati monoton i dosadan.

Asimetrična ili neformalna: Vizuelna težina linija, boja, formi i tekstura su balansirani bez potpunog kopiranja. Ovaj vid ravnoteže nije uređen kao simetrični, ali zato može biti komplikovaniji i interesantniji. Na primer, sofa može biti uravnotežena postavkom dve fotelje naspram nje.

Radijalna: Ovaj vid ravnoteže može biti postignut kada postoji centralna tačka iz koje ili oko koje drugi elementi enterijera proističu. Primer ovoga bio bi okrugli sto za ručavanje, sa stolicama raspoređenim oko njega. Kod ovog vida ravnoteže postoji mnogo ponavljanja forme, teksture i boja.

Ritam
Kao i u muzici, ritam u dizajnu predstavlja stvaranje šablona ponavljanja i kontrasta u cilju stvaranja vizuelnog interesa. Ovaj utisak možete postići korišćenjem istih boja ili oblika drugačijih intervala. Svrha ovog principa jeste da vas tera da vizuelno primećujete svaki detalj prostorije. Na primer, možete uspostaviti ritam korišćenjem jedne boje jastuka, koja će biti prisutna i na slici, a zatim ponovo reflektovana preko tepiha. Ovo ponavljanje navešće vaše oči da se stalno kreću po prostoriji.     

Foto : Build magazin

Harmonija
Harmonija se stvara kada svi elementi rade zajedno u stvaranju jedinstvene poruke. Kao što ritam može da stvori uzbuđenje, tako harmonija stvara osećaj ispunjenosti. Na primer, možete stvoriti harmoniju korišćenjem jedne boje, iako se forme elemenata u prostoriji jako razlikuju u veličini, obliku i teksturi.

Naglašavanje
Prostorija u kojoj je svaki element dobio podjedanku važnost izgledaće ili raštrkano ili dosadno. Potrebno je sidro. Arhitektonski prostori često imaju mesta interesovanja kao što je kamin ili prozor sa prelepim pogledom. Možete izabrati da naglasite izgrađeno u tački aranžiranjem nameštaja oko tog mesta da biste ga istakli. U prostoriji kojoj nedostaje takva, izgrađena tačka interesovanja, ona se može stvoriti grupisanjem nameštaja ili korišćenjem neobičnog ili povećeg elementa u prostoru.

Proporcija i razmera
Proporcija je odnos veličina jednog elementa naspram drugog, dok je razmera odnos jednog objekta prema drugom ili prema prostoru u kome se nalazi. Na primer, velika ugaona garnitura u maloj sobi bi bila nesrazmerna.

Neki proprocionalni odnosi su više prijatni od drugih. Stari Grci su smislili zlatni presek, koji ima za cilj da predstavi sve proporcije kroz jednostavnu formulu: Odnos manjeg dela prema većem delu treba da bude isti kao odnos većeg dela prema celini. Ova proporcija je prisutna u prirodi i koristili su je i umetnici i arhitekte.

Build Magazin

[www.gradjevinarstvo.rs]

 

Komentari: 0 Pogledajte komentare | Posalji komentar